RAT I MIR
KOSOVSKA ZAVESA
Dva dana nakon razgovora Klinton-Cernomirdin, predsednik SAD je americkim
vojnicima konacno objasnio zbog cega ratuju, dok je ruski izaslanik objasnjavao ostalom
delu sveta zasto treba pregovarati
Uoci dugog putovanja za Vasington, specijalni ruski izaslanik za Jugoslaviju Viktor
Cernomirdin opisao je predstojece razgovore sa americkim predsednikom Klintonom kao
"kljucne" od kojih zavisi da li ce se vratiti u Moskvu ili otici u Beograd, gde
bi ponovo razgovarao sa jugoslovenskim predsednikom. Bivsi ruski premijer, medjutim, nije
dosao u Beograd. Nakon sto je zapadna alijansa uspela da pronadje nove strateske ciljeve i
ostavi dve trecine stanovnika Srbije bez struje, vode i hleba, a u putnicima provincijskih
autobusa prepozna tajanstvene kreatore etnickog ciscenja, analiticari su procenili da bi
valjalo pricekati na neki novi, kljucni americko-ruski susret. "Svaki put kada neki
strani diplomata izjavi da je mir blizu, ja se najezim, jer vec ocekujem nove kolateralne
masakre", komentarise jedan od Beogradjana cudno takmicenje diplomatije, koja vise od
40 dana "pravi pomake", "proboje" i prilicno stidljivo "koraca ka
miru", i nepodnosljive lakoce unistavanja novih, originalnih ciljeva, koji nemaju
nikakve dodirne tacke sa Kosovom, vojskom, policijom, ali imaju izvesne veze sa
"neprijateljskim narodom koji treba pokoriti".
Odluka jugoslovenskog predsednika Slobodana Milosevica da oslobodi trojicu americkih
vojnika, koji su krajem marta iz Makedonije zabasali u Jugoslaviju, probudila je kod
gradjana Jugoslavije hriscansku nadu da ce kreatori loseg americkog filma sa pucanjem, a
bez pevanja, odustati od pet NATO-ovih zapovesti i prihvatiti diplomatske inicijative.
"Sada imamo momenat u kome mozemo da napravimo dramatican diplomatski korak ili da
ostanemo u dugom ratu. Imamo moc da se borimo, pitanje je da li imamo snage da
pregovaramo", upitao se americki svestenik i borac za ljudska prava Dzesi Dzekson,
iskreno obradovan oslobadjanjem vojnika, dodavsi da je Milosevic poslao pismo Klintonu i
izrazio zelju da se sretne sa njim. Kada su iste noci pogodjene elektricne trafo-stanice,
nekadasnji saborac Martina Lutera Kinga (koji je imao san), uvideo je da vodeca sila sveta
nije pokazala pregovaracku snagu.
Posle susreta sa "saksofonistom i seksualnim jadnikom", koji je trajao oko 45
minuta, Dzekson je novinarima rekao da mu predsednik SAD nije obecao da ce pozvati
Milosevica jer mu "treba vremena da o tome razmisli". Iako su americki
predsednik i njegovi saradnici znatno ublazili retoriku prema zvanicnom Beogradu (i prema
pisanju ozbiljnijih svetskih listova sugerisali to isto britanskoj vladi), Vasington je
cvrsto ostao pri zahtevima o povlacenju "srpskih snaga sa Kosova" i dolasku
medjunarodnih vojnih snaga u kome bi srz sacinjavale jedinice NATO-a. Istorija "za
poneti"
Pred zapadnoevropsku turneju, Klinton je izrazio spremnost da razmotri "svaku
diplomatsku mogucnost za okoncanje sukoba", ali i da ocekuje da Beograd ispuni
kljucne uslove NATO-a. Predstavnik za stampu Bele kuce pozurio je da nestasnim novinarima
objasni da bi bilo "sustinski pogresno" zakljuciti da ono sto predsednik Klinton
sada govori, "predstavlja novinu ili ublazavanje stava". Obracajuci se americkim
vojnicima u bazi Spangdalem, muzicar je potresnim recima izlozio dajdzestiranu istoriju
Balkana "za poneti" i objasnio na koji nacin kampanja NATO-a brani temeljne
vrednosti americkog drustva, sto je nesto govorilo o samim temeljima i samom drustvu, ali
veoma malo o sudbini rata. U diplomatskom romanu-reci o ratu i miru na Balkanu, kao
najozbiljnija pretnja Klintonovoj ubitacnoj humanitarnoj misiji pojavila se republikanska
vecina u oba doma americkog Kongresa.
Podeljeni Senat se tako vecinom glasova izjasnio protiv usvajanja rezolucije kojom bi
predsednik Bil Klinton dobio ovlascenje da u sukobu NATO-a sa SR Jugoslavijom upotrebi
"svu neophodnu silu", a nekoliko dana ranije predstavnicki dom Kongresa nije
usvojio rezoluciju kojom se podrzavaju vazdusni udari. Te odluke ne znace da u
kongresmenima treba traziti pacifisticke gromade u senci, vec da postavljaju prilicno
banalno pitanje sta Klinton zapravo hoce na Balkanu. Republikanske kritike se, uglavnom,
zasnivaju na utisku da se predsednik nasao u limbu u kome nije spreman da obustavi
besmisleno bombardovanje, a nema hrabrosti da krene u kopnenu intervenciju i "zavrsi
posao". Senator Dzon Mekejn, koji je uz Dzordza Busa (mladjeg) najozbiljniji
republikanski kandidat za predsednika, optuzio je Klintona da je "spreman da izgubi
rat, samo da ne bi na Kosovo poslao kopnene trupe".
Lider republikanaca u americkom Senatu Trent Lot ocenio je, zatim, da je vreme da se
"pruzi sansa miru" i pozvao na obnavljanje politickih napora u pronalazenju
resenja za Kosovo. "Izgleda da ima impulsa, izgleda da ima mogucnosti, moramo da
iskoristimo ovaj trenutak", dodao je on. Podsecajuci da se americki predsednik Bil
Klinton izjasnio u korist "reci, a ne oruzja" povodom ubistva u Litltonu, Lot je
ocenio da bi isti princip "mogao da bude primenjen" i na kosovsku krizu.
Pogresna procena da se rat moze dobiti sa 30.000 stopa, nepouzdano javno mnjenje koje bi
moglo da se naljuti zbog bacanja poreskih para na neefikasnu akciju i epidemije ubistva
civila i nesolidnost "kopnenih snaga iz OVK", ojacalo je potrebu Vasingtona da
pronadje pristojan izlaz iz rata, a da sacuva jedinstvo u NATO-u i korektne odnose sa
Rusijom. Diplomatska alhemija
U medjuvremenu su u Becu predstavnici Dume i Kongresa o dosli do moguceg resenja krize
koje bi uvazavalo zahteve NATO-a, ali i interese Srbije i Rusije, a republikanski
kongresmen iz Pensilvanije Kurt Veldon rekao je Rojtersu da je uveren da dogovor, koji
ukljucuje rasporedjivanje naoruzanih medjunarodnih snaga na Kosovu pod zastavom UN, ima
podrsku predsednika Milosevica.
"Neposredno posto smo zakljucili diskusiju oko dva po ponoci, dokument je faksom
poslat predsedniku Milosevicu i njegov predstavnik nam je rekao da on (Milosevic) ne vidi
nikakav razlog zasto Jugoslavija ne bi prihvatila osnovni okvir koji smo mi ovde napravili
kao parlamentarci", rekao je americki kongresmen. "Ono sto smo danas postigli je
istorijski proboj", dodao je Veldon. U razgovorima u Becu ucestvovao je jugoslovenski
biznismen Dragomir Karic, u svojstvu savetnika ruske parlamentarne delegacije, u kojoj su
bili Vladimir Riskov iz stranke "Nas dom Rusija" Viktora Cernomirdina, Vladimir
Lukin iz liberalne stranke "Jabloko" i komunisticki poslanik Aleksandar Sabanov.
Iako su dvodnevni razgovori u Becu marginalizovani u sedistu NATO-a, nacrt sporazuma
delovao je kao idealna priprema za susret Klinton-Cernomirdin, koji je licno zakazao ruski
predsednik Boris Jeljcin. Veliki ulozi
Bivsi ruski premijer je posle razgovora sa americkim predsednikom izjavio da je
diplomatsko resenje kosovskog problema sada blize" nego sto je bilo. "Rec je o
veoma komplikovanom pitanju. Nastavicemo da radimo", rekao je on i dodao da je
"ulog veoma veliki". "Mislim da je pozicija Rusije bliza nasoj nego sto je
to Miloseviceva pozicija. Mislim da on (Cernomirdin) nije siguran da li ce se Milosevic
pomeriti na te pozicije", rekao je novinarima jedan visoki americki zvanicnik koji
nije zeleo da bude imenovan. On je dodao da pismo koje je Milosevic uputio Klintonu ne
sadrzi "nista novo" i ocenio da ce se razgovori nastaviti u "narednim
danima i nedeljama". Drugi americki zvanicnik je agenciji Rojters naveo da su za bilo
kakvu pauzu ili suspenziju vazdusnih napada NATO-a potrebni "proverljivi znaci"
da srpske snage "zaista odlaze sa Kosova".
Ucestvujuci u ekranizovanoj diplomatskoj ekspediciji "Gde je mir", Cernomirdin
se sastao u dva navrata sa potpredsednikom Gorom, a mirotvornim susretima prisustvovali su
americki drzavni sekretar Medlin Olbrajt, njen zamenik Strob Talbot i savetnik za
nacionalnu bezbednost Sendi Berger, koji prema saznanjima NIN-a nije ni u kakvom srodstvu
sa glavnim junakom mjuzikla i filma "Kosa".
On je rekao da medjunarodno prisustvo na Kosovu treba da "cine dve komponente -
civilno prisustvo koje ce pomoci u organizovanju zivota stanovnika Kosova i bezbednosna
komponenta koja ce omoguciti medjunarodnoj zajednici da osigura bezbednost na
Kosovu". Moskva u tom cilju odmah trazi obustavu bombardovanja SRJ i istovremeno
povlacenje srpskih snaga s Kosova. Americke, britanske, francuske i nemacke trupe bi mogle
biti stacionirane u Albaniji i Makedoniji, a na samom Kosovu bi, pored ruskih, ukrajinskih
i trupa iz "islamskih zemalja" (Irana, Pakistana), mozda mogli biti i vojnici iz
nekih zemalja NATO-a, Ceske, Poljske, Spanije, Italije, Grcke. Time bi se, dodaju isti
izvori, u sustini, na Kosovu primenile glavne stavke "nemackog plana", odnosno
resenje po uzoru na privremenu upravu UN u istocnoj Slavoniji.
Portparol UN Fred Ekart izjavio je na kraju ruske misije da su se generalni sekretar
svetske organizacije Anan i Cernomirdin saglasili o zajednickom angazovanju na izradi
planova o "mogucim buducim medjunarodnim akcijama u regionu".
Portparol jugoslovenskog Ministarstva inostranih poslova Nebojsa Vujovic rekao je da ce
SRJ na Kosovu prihvatiti samo nenaoruzanu misiju pod mandatom Ujedinjenih nacija. "Na
Kosovu vec imamo mnogo oruzja, zato nam ne treba jos oruzja", odgovorio je Vujovic na
pitanje da li ce SRJ prihvatiti vojno prisustvo pod mandatom UN. Nintendo heroji
Pozivajuci se na izvore u Briselu, agencija Beta javlja da vojni vrhovi, ali i ne mali deo
politickog vodjstva zemalja NATO s vidnim nezadovoljstvom gledaju na zahteve u Evropi i
Americi da se udari zaustave i, narocito, ne zele uspeh ruskom posredniku Viktoru
Cernomirdinu. "'Nintendo rat' bi mogao potrajati, ali prevagu moze odneti stav
Evropljana, a ne Amerike". Zato sto bi stalne "katastrofalne vojne greske i
pravi masakri civila mogli preokrenuti javnost u Evropi i neke tamosnje, ni sad ne bas
jako ratoborne, vladare navesti na zakljucak da je svemu kraj - ili se gubi vlast".
Zato se i odluka o upotrebi poslednjeg krika tehnologije smrti, grafitnih bombi, kojima se
na kraju 20.veka ljudi veoma uspesno ostavljaju bez svetla, hrane, vode i medija nasih
nasusnih, moze tumaciti kao uvod u klimaktericni deo krize iz kojeg ce se na Balkan
vratiti mir, stabilnost ili ce visinsko razaranje zemlje i naroda nepovratno izmaci
kontroli.
"Internesnel herald tribjun" ocenjuje da napadima na centrale i perverznim
navikama ovdasnjih smrtnika da koriste elektricnu energiju, vodu i ostale strateske
ciljeve, NATO salje poruku da odlucnost saveznika nije pokolebana tekucim diplomatskim
ponudama Beograda.
Na paralelnom, evropskom frontu su, u medjuvremenu, ozbiljnije razradjene ideje o snagama
UN, obustavi bombardovanja i pokretanju mirovnih pregovora, ali je nevolja sto svi
ucesnici imaju neodoljivu potrebu da iz rata izadju sa pecatom pobednika.
Francuska smatra da sastanak sefova diplomatija sedam najrazvijenijih drzava i Rusije - G8
o Kosovu treba da se odrzi sto pre, izjavila je portparol francuskog Ministarstva
inostranih poslova An Gazo-Sekre, iako je samo dan ranije portparol Stejt departmenta
Dzejms Rubin izjavio da jos nisu usaglaseni stavovi za takav sastanak. Osam velicanstvenih
Zamenik sefa ruske diplomatije Aleksandar Avdejev izjavio je u utorak da su se direktori
politickih odeljenja ministarstava inostranih poslova Grupe 8 prvi put saglasili da se
proces za pronalazenje politickog resenja preseli pod pokroviteljstvo UN. Grcki premijer
Kostas Simitis nagovestio je, po telefonskom razgovoru sa nemackim kancelarom Gerhardom
Srederom, da bi se mirovno resenje za kosovsku krizu "moglo desiti vec iduce
nedelje". "Nesto se vec krece. (...) Zelim da naglasim da je diplomatija sada
izasla na scenu. U toku su vazni potezi u pokusaju nalazenja diplomatskog resenja mada to
ne predstoji neposredno danas ili sutra", rekao je sef grcke diplomatije Jorgos
Papandreu i istakao da ce Klintonova poseta Evropi "ojacati diplomatske napore da bi
se stiglo do rezolucije UN koja ce biti doneta uz saglasnost svih". I ministar
odbrane Grcke Akis Cohacopulos izjavio je u sredu u Solunu da "sada izgleda da
sazreva diplomatsko resenje". "U punom zamahu su pregovori, kako u Jugoslaviji,
tako i u Nemackoj i racunamo da ce do pocetka iduce nedelje biti jasniji svi elementi
buduceg politicko-diplomatskog resenja", rekao je on. Ratne monete
Izvesni ekonomisti primetili su da je kurs jedinstvene evropske valute, evra, naglo skocio
na zapadnoevropskim berzama nakon izjave zamenika ministra spoljnih poslova Rusije
Aleksandra Avdejeva da se NATO slozio da strane trupe ubuduce mogu da se nadju na Kosovu
samo pod zastavom Ujedinjenih nacija. Isti pacifisti dodaju da su od pocetka rata rasli
samo dolar i funta.
Ispitivanje otpornosti jednog naroda i poroznosti neceg sto se jos zove medjunarodno pravo
u danima koji dolaze, moglo bi da definise odgovore na sva pitanja rata i mira.
"Fajnensel tajms" je u sredu, nakon sto je Jugoslavija prezivela najmirniju noc
od pocetka bombardovanja, objavio da bi predsednik Milosevic mogao da prihvati
medjunarodne vojne snage u kojima bi bilo nesto mesta za vojnike Grcke, Portugalije i tri
nove clanice NATO-a, Poljske, Ceske i Madjarske, sto bi trebalo da ispita istinitost
toplih, mirotvorackih parola velike humanitarne distribucije eksploziva. Dugoocekivani
sastanak osam najrazvijenijih zemalja unece nesto izvesnosti u rat, ciji ishod moze da
pretpostavi veoma mali broj ljudi.
BATIC BACEVIC
|
