KO SU BESKOMPROMISNI BRANIOCI VAZDUSNOG PROSTORA NAD JUGOSLAVIJOM
VITEZOVI BRANE NASE NEBO
Kad su NATO zlocinci napali nasu otadzbinu,
prva im je u susret krenula herojska eskadrila "Vitezovi", a medju njima - major
pilot Nebojsa Nikolic. Ubrzo se nasao okruzen sa 24 neprijateljska aviona, koji su
imitirali Hitlerovu fasisticku postavku napada na Beograd.
U predvecerje 24. marta 1999. godine - mucki, bez objave rata, najjace zemlje sveta,
predvodjene Sjedinjenim Americkim Drzavama - svojom vazduhoplovnom armadom napale su bez
povoda suverenu, nezavisnu i nikad pokorenu Jugoslaviju. Scenario teroristicke agresije,
zabranjen Poveljom Ujedinjenih nacija, razradjen je u Briselu, sedistu NATO pakta, u kome
stoluju najpohlepniji (za tudjom teritorijom) generali danasnjice.
Na brifingu stranim i domacim novinarima general�potpukovnik Spasoje Smiljanic, komandant
RV i PVO Vojske Jugoslavije rekao je:
- Cilj agresije NATO pakta nije umanjenje vojne moci Savezne republike Jugoslavije, kako
su to planeri zlocina definisali, vec osvajanje prostora, bolje receno polaznih polozaja
za dalje sirenje prema istoku.
- Americkim imperijalistima dobro je poznata cinjenica da ko vlada osom
Budimpesta-Beograd-Solun, taj vlada Balkanom. Kao sto se zna oni vladaju sa dve krajnje
tacke ove ose, treba im kljucna, treca tacka, treba im Srbija. Desantna osnovica za njeno
osvajanje treba da bude Kosovo i Metohija, a siptarski teroristi njihov prednji odred za
ostvarenje cilja.
- U celoj pregovarackoj igri za mirno resenje pitanja Kosova i Metohije, Sjedinjene
Americke Drzave su imale samo jedan cilj: dovesti trupe NATO�a na prostor Kosova i
Metohije.
Posto im to nije poslo za rukom u Rambujeu i Parizu, marginalac Solana, generalni sekretar
i Vesli Klark, americki general, koji u Klintonovo ime komanduju ovom zloglasnom
organizacijom, smislili su "originalan" plan, koji se sveo na kopiju njihovih
nacistickih prethodnika. Naime, i Hitlerove glavesine su pre 58 godina istom metodom
napale slobodarsku balkansku zemlju i njen prestoni grad. Zbog toga je, sirom planete
poznati perverzni Bil, prvi saksofonista orkestra pomracenih umova iz Londona, Pariza i
Bona, dobio ime Adolf.
Dvadeset i cetvorica na jednog
Slicno "asovima" marsala Geringa - kukavicki i nevojnicki, u smiraj 24.
martovskog dana - ekrane radarskih sistema Ratnog vazduhoplovstva i protivvazdusne odbrane
Vojske Jugoslavije pomracili su nadolazeci rojevi novih kukastih krstova. Na signal o
banditskom upadu u nas vazdusni prostor, poleteli su svojim lovcima�presretacima heroji
naseg neba: major Nebojsa Nikolic, potpukovnik Iljo Arizanov, potpukovnik Slobodan Peric,
general Nikola Grujin, major Zoran Radosavljevic, potpukovnik Milorad Milutinovic,
potpukovnik Ljubisa Kulacin, potpukovnik Dragan Ilic, potpukovnik Sreto Malinovic i mnogi
drugi. Za ispoljenu hrabrost i efikasnost u borbi sa nadmocnijim neprijateljem svi su
ukazom predsednika Republike i vrhovnog komandanta Slobodana Milosevica odlikovani
medaljama za hrabrost, a naredbom komandanta Ratnog vazduhoplovstva i protivvazdusne
odbrane, general�potpukovnika Spasoja Smiljanica, unapredjeni u cin vise.
Od ove herojske druzine, prvi se svojim "migom 29", neprijatelju u susret, u
nebo vinuo major Nebojsa Nikolic. Izrulao je svoj avion na pistu i usmerio ga ka
Madjarskoj, iz koje je i ovog puta doletela u Jugoslaviju ubilacka i rusilacka NATO
armada.
Major Nikolic pripada vec proslavljenoj eskadrili "Vitezova". Ime su joj dali po
vitezovima Kneza Lazara, koji su na Kosovu polju 1389. godine branili Srbiju od otomanske
najezde. Ovi casni piloti heroji danas izmedju ostalih, brane od NATO soldateske i
njihovih siptarskih sticenika - terorista.
- Tek sto sam se odvojio od tla, prica major pilot Nebojsa Nikolic, sa moje leve i desne
strane, ka Pancevu i Rumi video sam odblesak eksplozija. Moj "mig" se uzdizao i
za cas sam istu sliku video i u Novom Sadu. Iznad mene je bilo preko dvadeset
najsavremenijih neprijateljskih letilica koje su, nad Panonijom, grabeci ka Beogradu kao
glavnom odredistu, izbacivale smrtonosni teret. Zaprepasceni valjda sto sam se
"umesao" u njihovo smrtonosno kolo s namerom da ga sto vise osujetim, ustremili
su se ka meni. Napali su me bukvalno odmah posle poletanja. To su najtezi uslovi za
odbranu aviona. "Da bi borbeni avion postao efikasno sredstvo u odbrani, odnosno
borbi s protivnicima, mora da postigne odredjenu brzinu i dostigne odredjenu visinu".
- Odmah posle poletanja prema severu Vojvodine izbegao sam jednu protivnicku raketu.
Ukljucio sam svoj radar i naoruzanje. U tom trenutku, manevrom aviona izbegao sam drugu, a
potom i trecu raketu koje su stizale iz copora od dvadeset i cetiri protivnicka aviona.
Dobro placene vazduhoplovne hijene zapadne alijanse pitao bih da li bi se i jedan od njih
upustio u dvoboj s dva nasa borbena aviona a kamoli s dvadeset i cetiri! Iako kriju
gubitke ko zmija noge, zna se dobro da je nebo Jugoslavije postalo grobnica njihovih
letilica i pilota. Pre svega zato sto mi ratujemo srcem i branimo svoju zemlju, a oni za
tovare dolara i bezumnu osvajacku nakanu njihovog necasnog, u svetu i sopstvenoj javnosti,
prezrenog lidera.
- Kad sam na svom radaru, odabrao "jedan od ciljeva i usmerio svoj avion prema njemu,
lansirao sam "malu" raketu. Nisam video da li sam pogodio cilj, jer je u tom
casu motore mog "miga 29" pogodio jedan od mnogobrojnih protivnickih projektila.
Avion se pretvorio u buktinju. Plamen je obuhvatio kabinu. Od vatre i dima nista se nije
videlo ni napolju ni u njoj. Tog trenutka nalazio sam se na visini od tri hiljade metara
iznad Titela krecuci se ka Zrenjaninu, odnosno - severu Vojvodine. Moj "mig", sa
kojim drugujem duze od decenije, ustremio se ka zemlji.
Hijene mitraljiraju padobranca
- Kad sam se po sopstvenoj proceni nasao na visini od oko dve hiljade metara, odlucio sam
se za napustanje plamene buktinje katapultiranjem. Dok sam se padobranom spustao ka
zemlji, neprijateljski avioni su kruzili iznad mene nastojeci da me u mraku otkriju i
izresetaju. Nasumice su pucali, na srecu u prazno, i jedva cekam da se ponovo s njima
suocim. Tako nesto radili su jedino piloti "Luftvafe" u proslom ratu. Ovi
vandali - koji su napali nasu zemlju - ne razlikuju se ni po cemu od nacistickih.
- Pao sam na oranicu, nekih 400 metara od mog "miga". Sagorevajuci, oko sebe je
u mraku osvetljavao vojvodjanske njive, pa sam se zurno udaljio od njega, da bih izmakao
upornom nastojanju NATO pilota da me otkriju i ubiju. U mrkloj noci izgubio sam se medju
vojvodjanskim kanalima za navodnjavanje.
Posle visecasovnog lutanja i bezuspesnih pokusaja da ih zavara i domogne se Sente, odlucio
je da se vrati prema svom avionu. Tu ga je pronasla nasa sluzba spasa i helikopterom
evakuisala na aerodrom.
- Mojim kolegama pilotima sreci nije bilo kraja kad su me videli zivog i zdravog. Posle
kraceg razgovora prebacili su me na Vojnomedicinsku akademiju. Odatle sam se u tri sata
ujutro javio supruzi Olgici, koja je sa starijom cerkom Sonjom, vec u svitanje bila kod
mene.
Nekoliko dana kasnije, u zagrljaju oca, koga cerke obozavaju, nasla se i
jedanaestogodisnja Tanja. Major pilot Nebojsa Nikolic, jedan od heroja naseg neba, izasao
je iz bolnice i dosao kuci. Javio se svojim "Vitezovima" ponudivsi da im se
odmah prikljuci. "Odmori se malo", odgovorili su mu, "ima ko da se nosi sa
NATO zlikovcima dok se ti ne oporavis".
Od dana izlaska iz bolnice, kuca majora Nebojse Nikolica, prepuna je prijatelja. Zovu
telefonom, dolaze, zovu ga u posete. Kad je jednog jutra izasao da kupi novine, na ulici
ga je prepoznala jedna gospodja sedamdesetih godina. Prisla mu je i zamolila ga da joj
dozvoli da ga poljubi. I to je medalja za hrabrost nasem vitezu i svim njegovim kolegama
iz cuvene eskadrile "Vitezova" hrabrih branilaca naseg neba.
Nato agresija na jugoslaviju…
Pise: Radomir VUKCEVIC
|
