RAT I MIR
KOLATERALNA DIPLOMATIJA
Posle 35 dana besmislenog bombardovanja, ostale su jednostavne dileme. Da li
razaranje jedne evropske zemlje ima rok trajanja i kakvu posrednicku ulogu mogu da imaju
Moskva i UN ukoliko NATO ne namerava da odstupi od svojih zahteva
Izgledalo je da su 28. dana kampanje smrti nad Jugoslavijom gradjani ove zemlje imali
ozbiljan povod za razmisljanje o mogucem politickom, diplomatskom resenju jednomesecnog
nebeskog kosmara. Specijalni ruski izaslanik Viktor Cernomirdin zavrsio je osmocasovne
razgovore sa najvisim jugoslovenskim zvanicnicima i otputovao iz Beograda, pracen vestima
koje su govorile o obustavljanju bombardovanja, povratku izbeglica, ozivljavanju UN i
obnovi razorene zemlje. Americki predsednik, kome u Srbiji ne valja pominjati ime, izjavio
je iste veceri da je rec "o koraku napred, ukoliko su vesti iz Beograda tacne".
Britanski zvanicnici, koji su od pocetka agresije uporno gradili ulogu jastrebova NATO-a,
uvek spremnih da zatraze nekoliko hiljada bombi vise i obrazloze humanitarnu pozadinu
kolateralnog ubijanja civila, odlucili su da prvi odbiju Cernomirdinovu inicijativu.
Svega dva sata kasnije, dogodio se prvi masakr civila u jugoslovenskoj prestonici.
Rusevine drzavne televizije, pod kojim su ostala tela tehnicara, portira i ostalih pretnji
za novi svetski poredak, pokazali su na najbanalniji nacin da Vasington ruskim
diplomatskim potezima ne veruje. Nakon sto su, na Dan jugoslovenske republike NATO bombe u
Surdulici ubile najmanje 16 civila, medju kojima je bilo 11 dece, a zvanicnici u Briselu
ponovo hladno rekli da im je zao, ni najveci pacifisti na planeti Zemlji nisu mogli da
poveruju u politicki proces. Neki ozbiljni politicari su, uprkos svemu, nastavili da
govore kako ce u najbesmislenijem ratu ovog veka pobediti razum. Snazno prisustvo
"U ovom sukobu ne sme da bude pobednika i pobedjenih", rekao je Cernomirdin i
dodao da su njegovi razgovori u Beogradu "potvrdili ruski stav da bi okoncanje ili
privremena obustava napada NATO-a otvorili dobre izglede za postizanje sporazuma". On
je u vise navrata ponovio da je u maratonskom razgovoru sa najvisim jugoslovenskim
funkcionerima postignut dogovor o povratku svih izbeglica, ponovnom otvaranju politickog
procesa, pomoci za obnovu jugoslovenske privrede, smanjivanju jugoslovenskih vojnih i
policijskih snaga na Kosovu i istovremenim povlacenjem snaga NATO-a sa granica SRJ. Bivsi
ruski premijer je dodao da je najteze pitanje "ono koje se odnosi na medjunarodno
vojno prisustvo na Kosovu. Koje drzave bi mogle da cine to medjunarodno prisustvo, mora da
bude predmet daljeg politickog procesa", dodao je on.
Vec narednog dana Beograd i Moskva su, medjutim, poceli diskretne rasprave da li je
postignut sporazum o prisustvu, o snagama ili snaznom prisustvu i kako ce biti obuceni
medjunarodni posmatraci na Kosovu, sto je cak nateralo sefa jugoslovenske diplomatije
Zivadina Jovanovica da pozove dopisnike Itar-Tassa kako bi im objasnio da je rec o
"nevojnom prisustvu". Ako je verovati zvanicnim i nezvanicnim medijima Rusije i
Belorusije, istih onih zemalja kojima je Jugoslavija svecano i euforicno pristupila, u
Beogradu se, ipak, razgovaralo i o eventualnom dolasku stranaca koji ne bi drzali ruke u
dzepovima. Posmatraci iz Kukesa
Dva dana kasnije, potpredsednik savezne vlade Zoran Lilic obreo se u Libijskog Dzamahiriji
gde je, kako javlja agencija Dzana, kojoj se mora verovati, izneo Moameru el Gadafiju
mirovnu inicijativu u kojoj se predvidja "osnivanje mirovnih snaga u regionu koje ce
sacinjavati vise zemalja, osim onih koje su bile umesane u sukob". Zvanicnici NATO-a
su jasno odgovorili da nisu pokrenuli "humanitarno bombardovanje i utrosili desetak
milijardi dolara da bi na kraju njihovi vojnici posmatrali mirovni proces iz Kukesa.
U okviru kolateralne diplomatske aktivnosti posebno je znacajna bila poseta predsednika
Medjunarodnog komiteta Crvenog krsta Kornelija Samaruge, koji je od jugoslovenskog
predsednika dobio sve moguce garancije, ali ne i potvrdu da ce njegovi predstavnici biti
otporni na projektile NATO-a. Somarugina poseta je demonstrirala da je Beograd istinski
spreman za resavanje humanitarnih pitanja, ali to nije odobrovoljilo pilote u Avijanu.
Iako su zapadni elektronski mediji u proteklih mesec dana, koji su promenili Jugoslaviju i
nesto u svetu, pokazali zadivljujucu spremnost da publiku snabdeju sa dovoljnim kolicinama
potresnih slika o stotinama hiljada izbeglica, na Somaruginoj konferenciji za stampu su se
tesko mogla cuti pitanja o "ogromnom broju kosovskih Albanaca koji se od pocetka
bombardovanja skrivaju po planinama, bez hrane i vode". Sampione medijskog altruizma
su, medjutim, interesovala trojica zarobljenih americkih vojnika, "zalutalih" u
Jugoslaviju. Rok trajanja
Zapadni vojni savez je na rodjendanskom banketu NATO-a u Vasingtonu postigao jedinstven
stav da se bombardovanje Jugoslavije ima nastaviti sve dok Beograd u potpunosti na ispuni
dobro poznati spisak od pet uslova, ali je, na insistiranje umerenijih evropskih zemalja,
skinuo sa dnevnog reda kopnenu intervenciju, sto je prirodno otvorilo nekoliko sasvim
jednostavnih dilema - da li razaranje jedne evropske zemlje ima rok trajanja i kakvu
posrednicku ulogu mogu da imaju Moskva i UN ukoliko NATO ne namerava da odstupi od svojih
zahteva. Svetske agencije primecuju da je kosovski rat spustio odnose Vasingtona i Moskve
na najnizu temperaturu od vremena Breznjeva, u kojim se cak kanadski ministar spoljnih
poslova Lojd Eksvorti ponudio da posreduje izmedju Klintona i Jeljcina, i upozoravaju da
bi dalje ignorisanje ruskih napora nanelo veliku, dugorocnu stetu preostaloj supersili.
Tako se medju 17 tacaka deklaracije NATO-a posvecenoj Kosovu i stabilnosti Balkana nasla
jedna u kojoj se govori o kljucnoj ulozi Rusije.
Jedan od stotinak fascinantnih eksperata i pisaca prirucnika za Balkan izjavio je za
"CNN" da mu nije jasno da li je Cernomirdin licni izaslanik ruskog ili
jugoslovenskog predsednika, a americki i britanski geostratezi ucinili su sve da
marginalizuju ulogu bivseg ruskog premijera i moguceg kandidata za Jeljcinovog naslednika.
Tako je Blerov portparol istakao da je jos rano za njegov dolazak u Vasington, gde bi
slavljenicima iz NATO-a izlozio rezultate beogradskih razgovora. "Imamo veoma bogati
dnevni red, a i bilo bi bolje da Cernomirdin potrosi svoju energiju u Beogradu",
izjavio je cinicno nesudjeni clan montipajtonovske druzine. Talbotovi kompromisi
Francuski list "Mond" tvrdi da Rusija vrsi pritisak na zvanicni Beograd da
pristane na izglasavanje rezolucije Saveta bezbednosti UN, kojom bi se utvrdilo
razmestanje medjunarodnih vojnih snaga, ukljucujuci mocan ruski kontingent na Kosovu, ali
koje ne bi bile pod komandom NATO-a. Zamenik americkog drzavnog sekretar Strob Talbot
doputovao je, zatim, u rusku prestonicu gde je izjavio da su se on i Cernomirdin
"dobro razumeli", sto je izjava dostojna prorocice iz Delfa, ali su izvesni
analiticari naslutili da se Moskva i zapadni zvanicnici postepeno priblizavaju komromisnom
predlogu za Kosovo. Talbot je, prema saznanjima NIN-a, u Moskvi ponudio da zemlje zapadnog
vojnog saveza kompenziraju ruske aranzmane za izvoz nafte i goriva Jugoslaviji, sto je sef
ruske diplomatije Igor Ivanov javno odbio, ali je problem sto drzava ne kontrolise tu
vrstu izvoza, vec privatne kompanije koje imaju ozbiljne aranzmane sa firmama iz zemalja
sadasnjih i buducih clanica NATO-a. Odlazeci sef Vojnog komiteta NATO-a Klaus Nauman
primetio je da odluka o naftnom embargu "nije sasvim legalna" i da nije u skladu
sa izvesnim dokumentima svetske organizacije, ali ce je zbog visih, humanih ciljeva
sprovoditi.
Izmedju dva poduhvata demokratskog sveta, generalni sekretar UN Kofi Anan izjavio je nakon
razgovora sa nemackim kancelarom Gerhardom Srederom da ce svetska organizacija verovatno
odigrati kljucnu ulogu u politickom procesu, napominjuci da bi dolazak medjunarodnih snaga
morao da odobri Savet bezbednosti. Diplomatski komentatori, koji su 24. marta poslati na
prinudni odmor, smatraju da ce posle sastanka Cernomirdina i Anana najavljenog za cetvrtak
29. april biti jasno da li ce Rusija ostati velika sila, a Ujedinjene nacije vodeca
medjunarodna organizacija.
BATIC BACEVIC
|
