AGRESIJA NATO-A NA JUGOSLAVIJU
GNEVNI GUBITNICI
Umesto da prizna potpuni poraz u dosadasnjoj brutalnoj vazdusnoj kampanji protiv
Jugoslavije, NATO najavljuje eskalaciju ratnog pozara i angazovanje kopnenih trupa za
okupaciju Kosova?
Stratezi i izvodjaci zlocinackog bombardovanja Jugoslavije, politicari i generali u
Vasingtonu i njihovi saveznici u jos osamnaest zemalja clanica NATO-a, ocito su se grdno
prevarili: nijedan od zvanicno proklamovanih ciljeva nisu ostvarili, a poubijali su toliki
nevini svet, porusili i unistili ono sto su generacije ovdasnjih ljudi s mukom sticale i
gradile i, povrh svega, hiljade nesrecnika sa Kosova i sireg prostora Srbije nagnali u
izbeglistvo. Ambiciozni general Vesli Klark, kome su svojevremeno proricali cak i sjajnu
politicku buducnost "nakon pobede nad Jugoslavijom", srozao se na nivo
monstruoznog patoloskog ubice, koji sada vodi neku vrstu svog privatnog rata, ubijajuci
cak i novinare i ostale medijske poslenike po Beogradu koji su mu se licno zamerili...
"Posle mesec dana vazdusne kampanje na Balkanu, Jugoslavija je izdrzala gotovo 3 000
vazdusnih napada i ne pokazuje znake posrtanja", konstatovao je u ponedeljak
komentator americkog dnevnika "Herald tribjun", koji se stampa u Evropi. Ali,
glavesine u NATO-u, politicare i generale, to - barem za sada - nije nicemu naucilo. Oni,
po svemu sudeci, vec planiraju novu "rundu" krvoprolica na Balkanu u formi
kopnenog napada na Jugoslaviju! Smandrljana proslava
Proslonedeljni bal vampira pod firmom proslave 50. godisnjice NATO-a u Vasingtonu protekao
je u krajnje neugodnoj atmosferi zbog katastrofalnog ishoda dosadasnje akcije
"humanitarnog" ubijanja i razaranja u Jugoslaviji; umesto da - kako su planirali
- uz sampanjac proslave pobedu, "slavljenici" su bili prinudjeni da uloze
ocajnicke napore ne bi li prikrili vec pretrpljeni poraz. O tome je, uostalom, najrecitije
govorila cinjenica da je prvobitni program spektakularno planirane rodjendanske proslave
morao da bude promenjen, da je sve brze-bolje smandrljano, a da se o neugodnim temama
razgovaralo u najvecoj diskreciji.
Jedna od takvih tema bila je i veoma rizicna kopnena operacija, buduci da nova faza
agresivnih dejstava, u kojoj bi americki vojnici i njihovi saveznici morali masovno da
ginu u Srbiji, sama po sebi, predstavlja dodatno svedocanstvo o neuspehu svega sto je
prethodno bilo ucinjeno. Bivsi vrhovni komandant NATO-a, a zatim savetnik za nacionalnu
bezbednost u vreme americkog predsednika Ricarda Niksona i ministar inostranih poslova u
vreme Ronalda Regana, general aleksandar Hejg, u ponedeljak je (u intervjuu nemackom
nedeljniku "Fokus") izjavio da "Alijansa rizikuje da na Balkanu izgubi
ugled" i da bi on "bio iznenadjen kada bi se sadasnja vojna akcija u Jugoslaviji
zavrsila nekakvim uspehom".
Oni koji su najpre arogantno i samouvereno krenuli u krvavu avanturu obrusavajuci se svim
silama na jednu malu zemlju u Evropi, sada vise i ne pokusavaju da prikriju da je
prvobitno proklamovani cilj operacije u medjuvremenu sustinski promenjen: papiri iz
Rambujea i apetiti novih americkih sticenika - albanskih nacionalista i separatista,
narkodilera i terorista, pobornika etnicki cistog Kosova u Albaniji - potisnuti su u drugi
plan, a NATO je sada primoran da se, po svaku cenu, bori za spas sopstvenog ugleda i
kredibiliteta. Njegovi lideri i stratezi, namerni da paradiraju nekakvim strateskim
konceptom o alijansi kao svetskom policajcu za 21. vek, a nespremni da priznaju da su se
zaglibili u rat u Jugoslaviji, reseni su, izgleda, da i dalje bezocno ubijaju ljude u
zemlji koju su proglasili svojim slobodnim lovistem, ali i da zrtvuju zivote svojih
sunarodnika, samo da bi, makar privremeno, odgodili suocavanje sa sopstvenom istorijskom
odgovornoscu za zlocine koje su vec pocinili... Ignorisanje pouka
"Izvlacenje pouka iz Vijetnama moglo bi da nam pomogne da ovaj rat zavrsimo ranije;
njihovo ignorisanje moglo bi rezultirati katastrofom", ocenio je Robert Maknamara,
nekadasnji americki ministar odbrane (za vreme Xona Kenedija i Lindona Xonsona) u tekstu
objavljenom prosle nedelje u "Njujork tajmsu". Maknamara kaze da je iz razgovora
sa severnovijetnamskim zvanicnicima, koje je vodio proteklih godina, shvatio da su u tom
ratu postojale mnoge oblasti "medjusobnog nerazumevanja".
"Te obostrano lose procene nisu sagledane u nekim procesima eskalacije rata na
Balkanu, koja se otrgla kontroli, kako ukazuju oni koji taj rat procenjuju kroz prizmu
Vijetnama... Amerikanci su potcenili spremnost Vijetnamaca da pretrpe ozbiljne gubitke, a
Vijetnamci su lose procenili spremnost Vasingtona da nastavi sa ratom", objasnio je
Maknamara.
Iako angazovanje kopnenih trupa za napad na Srbiju, zvanicno, nije bilo na dnevnom redu
proslonedeljnog samita NATO-a, iz obilja informacija i komentara posvecenih toj temi nije
narocito tesko zakljuciti da je to, ipak, bila glavna opsesija svih ucesnika pomenutog
skupa. Brojne uticajne licnosti, kao i vodeci mediji na Zapadu sada vec uveliko govore i
pisu o kopnenom napadu na Srbiju kao jedinoj preostaloj mogucnosti za NATO, ukoliko ne
zeli da objavi svoj poraz i digne ruke od daljih vazdusnih operacija. Ali, vasingtonska
administracija, koja je - kao stvarni autor i inicijator vazdusnih napada - sada na
velikim mukama, ocito jos - iz politickih razloga - nastoji da u javnosti deluje oprezno,
jer se americka javnost i dalje protivi slanju kopnenih trupa na Kosovo! Stoga je vidljivo
kako se otuda sistematski siri prica da je slanje vojnika u rat protiv Srbije, pre svega,
zelja saveznika u NATO-u, i da ce Amerika to morati da uzme u obzir...
Tvrdi se, recimo, da su najvatreniji zagovornici kopnenenog rata Turci i Britanci, da nisu
daleko od njih ni Francuzi i Nemci, da su Kanadjani rekli da ce - ako se to od njih
zatrazi - ucestvovati, dok se vise evropskih zemalja, za sada, ogranicilo na konstataciju
da ce o svemu jos razmisliti, ali da se svakako nece protiviti takvoj mogucnosti...
U medjuvremenu, Amerikanci su se predano posvetili jos jednom vaznom zadatku, koji moze da
ima samo smisao pripreme za narednu fazu operacije: okupili su zemlje koje se granice sa
SR Jugoslavijom (Rumuniju, Bugarsku, Makedoniju, Albaniju i Hrvatsku), uz Madjarsku, koja
je vec clanica NATO-a, i sa njima formirali vojni savez protiv Beograda. "Na zahtev
ovih zemalja mi smo im obecali potpunu zastitu", saopstio je americki predsednik
Klinton. Novi planovi
Mada su u Vasingtonu planovi za mogucu kopnenu operaciju na Balkanu i dalje predmet
svakojakih kalkulacija, politickih i drugih, zato sto se vec uveliko razmislja o narednim
predsednickim izborima na ciji bi ishod ovaj rat mogao odlucujuce da utice, zvanicni
predstavnik Bele kuce Xo Lokart potvrdio je prosle nedelje da je predsednik Klinton
"uslisio zahteve" generalnog sekretara NATO-a Havijera Solane i generala Veslija
Klarka i dao svoju saglasnost da se pristupi izradi novog plana za angazovanje kopnenih
trupa protiv Jugoslavije.
Zapravo, NATO je jos pre sest meseci, dakle jos pre nego sto su poceli pregovori o Kosovu
u Rambujeu (!), izradio jednu opsirnu studiju sa vise razlicitih opcija za angazovanje
kopnenih trupa na Kosovu. Osim one o kojoj je bilo i najvise reci u javnosti
(stacioniranje 28 000 vojnika NATO-a u "mirovnoj misiji" nakon potpisivanja
sporazuma), tu je do detalja razradjena i alternativna varijanta za okupaciju Kosova i u
slucaju da se takav sporazum ne potpise. Sudeci prema pisanju specijalizovanog americkog
vojnog casopisa "Jane's Defence Njeekldz", koji se poziva na neimenovane
americke generale, za realizaciju toga plana ("proterivanju jugoslovenskih snaga sa
Kosova") bilo bi potrebno "najmanje 100 000 vojnika", ukljucujuci i elitne
tenkovske i artiljerijske jedinice americke armije, kojima bi trebalo dati "odresene
ruke"...
Karakteristicno je da su stranice ovog casopisa sada pune tekstova u kojima se uopste ne
dovodi u pitanje opravdanost angazovanja kopnenih trupa za rat protiv Srbije, vec se samo
analiziraju razlicite takticke varijante za izvodjenje jedne takve operacije. Tako se,
recimo, citira jedan od "najvisih americkih generala" u Pentagonu (koji je zeleo
da ostane anoniman), koji kaze da nije bio saglasan sa taktikom postepenog ulaska u
kopnenu bitku, koja se sada primenjuje slanjem nekoliko helikoptera "apaca" i
visecevnih raketnih bacaca u Albaniju. "To nece biti dovoljno. Mi tamo moramo odmah
otici sa znacajnim snagama koje su potrebne da se nesto postigne, umesto sto se zezamo
unakolo. Da bi se dobio rat, neophodno je angazovati i vazdusne i kopnene snage. Odluka da
se pristupi samo vazdusnim akcijama, a da se ne ide u kopnene operacije, bila je
brzopleta", kaze ovaj general.
I penzionisani americki general Xorx Xulvan, svojevremeno komandant NATO snaga u Evropi i
komandant NATO operacija u Bosni, kaze da je bio "nesrecan" sto se Klinton nije
odmah odlucio za slanje kopnenih trupa na Kosovo...
Ali, istini za volju, ima i onih americkih generala koji sada upozoravaju na oprez.
"Sanse da se vazdusnim bombardovanjem potpuno uniste srpske snage na Kosovu su u
najboljem slucaju 50 odsto. A kada tamo posaljete prvi korpus, odmah ce vam se uciniti da
vam je potreban jos jedan, pa jos jedan...", kaze general-major Edvard Atkeson iz
americkog Instituta za kopnene operacije. Dodatni kontingenti
O pravcima moguceg izvodjenja kopnenih operacija, kao i broju i jacini angazovanih
jedinica i njihovom naoruzanju moze se za sada samo nagadjati; bila bi to u svakom slucaju
kombinovana operacija, preduzeta iz vise pravaca istovremeno, uz maksimalno angazovanje
svih rodova i vidova snaga NATO-a, sa kopna, mora i iz vazduha. Ovoga trenutka u
Makedoniji se vec nalazi vise od 12 500 dobro naoruzanih vojnika NATO-a, a za koji dan
treba da ih dodje jos 10 000, dok u Albaniju treba da pristigne i dodatni kontingent od 5
300 pripadnika americkih elitnih jedinica, naoruzanih tenkovima "abrams", bornim
kolima "bredli" i drugim teskim artiljerijskim orudjima.
Naravno, nije tesko naslutiti da autori planova za ratna dejstva na kopnu racunaju i sa
angazovanjem lokalnih balkanskih "satelita", u prvom redu oruzanih formacija
koje se vec nalaze na tlu Albanije - tamosnje vojske i na brzinu prikupljenih i naoruzanih
grupa kosovskih Albanaca koje sebe nazivaju "Oslobodilackom vojskom Kosova".
Tome su, po svemu sudeci, bile posvecene i dve posete Tirani glavnokomandujuceg generala
NATO-a Veslija Klarka u proteklih nekoliko sedmica.
Britanska agencija Rojters je prosle sedmice citirala jednog od lidera tzv. OVK Sabrija
Kicmarija, koji je priznao da njegova organizacija (svakako s necijim blagoslovom!)
prinudno mobilise sve izbegle kosovske Albance. Kod Kukesa, gde se sliva najveci broj
izbeglica sa Kosova, postavljene su barikade na kojima se iz izbeglickih kolona izdvajaju
svi muskarci izmecu 18 i 50 godina i odmah salju na ekspresnu vojnu obuku. Pozivajuci se
na zvanicne izvore u NATO-u, Rojters kaze da je na taj nacin do sada vec prikupljeno i
naoruzano oko 15 000 ljudi. Iz Bosne je, u medjuvremenu, stigla karakteristicna
informacija da je na zahtev zvanicnog Vasingtona, bez objasnjenja, obustavljena
realizacija programa "Opremi i obuci", namenjenog armiji Muslimansko-hrvatske
Federacije, jer su svi instruktori i dopremljeno americko oruzje hitno prebaceni na novu
destinaciju...
Ostaje, naravno, jos i pitanje: koliko je vremena potrebno za pripreme, odnosno kada bi
takva operacija mogla da bude izvedena? Iz nekih ranijih nagovestaja pristiglih iz sedista
NATO-a u Briselu i komande u belgijskom gradu Monsu i iskustava sa slicnim planovima,
moguce je zakljuciti da je samo za stapsko planiranje ovakve operacije potrebno najmanje
cetiri sedmice, i da je potom potrebno jos i neko vreme za neposredne pripreme za akciju,
prebacivanja trupa na pocetne polozaje, transport naoruzanja, opreme... Prizeljkivani
rokovi
Americki ministar odbrane Vilijem Koen je od Kongresa zatrazio dodatnih sest milijardi
dolara za vojne operacije na Kosovu, napominjuci da su mu ta sredstva hitno potrebna, a da
je "krajnji rok" za njihovo odobravanje 31. maj. Iz toga, dabome, nije tesko
zakljuciti da americke oruzane snage nameravaju da pocnu da trose te dodatne dolare na
Kosovu vec u junu!?
Pomenuti rok (jun) podudara se i sa jednom, naizgled nevaznom ali ipak karakteristicnom
najavom glavnog urednika lista "Koha ditore" Batona Haxiua (onog koga je NATO
svojevremeno proglasio srpskom zrtvom na Kosovu), izrecenom prosle subote u programu
americke radio stanice "Slobodna Evropa". On je, naime, saopstio da ce njegov
list, koji se odnedavno stampa u Makedoniji, "uskoro" ponovo izlaziti u
Pristini. "Nameravamo da se vratimo na Kosovo sa snagama NATO-a, ne mogu bas tacno da
vam kazem kada ce to biti, ali svakako pre kraja juna", rekao je Haxiu.
U nekim izjavama koje je proteklih dana davala gospodja Olbrajt, americka ministarka
spoljnih poslova, pominjani su, istina i kasniji datumi, septembar ili oktobar, ali ne kao
datumi moguceg pocetka najavljenih kopnenih operacija, nego kao eventualni rok za povratak
svih izbeglih Albanaca na Kosovo. Ona je precizirala da ce agresija na Jugoslaviju trajati
"koliko god to bude potrebno", ali da ce se NATO pobrinuti da se sve izbeglice
sa Kosova "pre naredne zime" vrate svojim kucama. Rekla je samo da su sve odluke
o kopnenoj operaciji sada prepustene Havijeru Solani i generalima u komandi NATO-a i da je
na njima da procene kada bi bilo bezbedno i umesno poslati vojnike iz sastava NATO-a na
Kosovo. "Pozicija SAD je da treba nastaviti sa vazdusnom kampanjom, a ja se slazem sa
Solaninim pristupom da ne treba odbaciji nijednu mogucnost...", rekla je Olbrajt.
Njen kolega, britanski ministar inostranih poslova Robin Kuk bio je jos izricitiji. U
intervjuu za BBC on je u ponedeljak saopstio da ce "u jednom trenutku kopnene snage
biti neophodne, kako bi stvorile bezbedno okruzenje na Kosovu", dodajuci ujedno da
"NATO jos nije utvrdio tacan datum za otpocinjanje kopnene operacije".
Slicne najave redjaju se sada jedna za drugom, bas kao i toboznji demantiji zbunjujuce
sadrzine. Tako je odmah nakon pomenute tvrdnje britanskog ministra inostranih poslova Kuka
o kopnenim operacijama, Rojters emitovao i izjavu ministra odbrane vlade u Londonu Xorxa
Robertsona, koji tvrdi da "ne postoje namere za pokretanje sveobuhvatne,
organizovane, invazije Kosova", ali da je "razumno da se razmotre postojeci
planovi za slanje kopnenih snaga, u svetlu promenjenih okolnosti u regionu".
Kako bilo da bilo, citaocu se svakako preporucuje da ovoj temi pristupi sa odgovarajucom
dozom opreza. Mnoge izjave zapadnih politicara i vojnika zemalja-clanica NATO-a o agresiji
na Jugoslaviju, novinski clanci i ostali navodi koje smo citirali, a koji se sada emituju
u javnost, verovatno su samo deo ratne propagandne kampanje, koja se orkestrira i izvodi
sa jasno odredjenim ciljem. Nema, naravno, nikakve sumnje da je korisno cuti i ono sto
protivnicka strana zeli da vam saopsti. Ali ne treba, ipak, zuriti sa zakljuccima, tim pre
sto je vrlo verovatno da iza ucestalih pretnji o kopnenim napadima zaista stoje samo
prazne price, jer je i generalima u NATO-u, svakako, jasno da bi ishod okrsaja na tlu
Srbije za njihove vojnike bio poguban.
STEVAN NIKSIC
|
